Zakoniti osnovi obrade podataka: zašto pristanak nije uvek pravi izbor?

Kada je reč o zaštiti privatnosti i usklađenosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), pristanak se često doživljava kao univerzalno rešenje, odnosno nešto što automatski daje privrednim subjektima pravo da obrađuju podatke. U stvarnosti, situacija je složenija. Postoje okolnosti u kojima pristanak nije najpouzdaniji ili najpraktičniji pravni osnov za obradu, a oslanjanje isključivo na njega može dovesti do rizika i pravnih problema. Razumevanje alternativnih zakonitih osnova obrade pomaže firmama da postupaju na siguran i pravno utemeljen način, istovremeno štiteći prava zaposlenih, klijenata i partnera.

Pravni osnovi obrade predviđeni Zakonom

1. Pristanak lica čiji se podaci obrađuju;

2. Obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose;

3. Obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;

4. Obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;

5. Obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;

6. Obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane.

Neopravdano traženje pristanka pored postojećeg pravnog osnova

Ako za obradu podataka već postoji drugi pravni osnov, poput zakonske obaveze, ugovora ili legitimnog interesa, traženje pristanka nije potrebno. Naprotiv, ovakva praksa može stvoriti privid slobodnog izbora, iako lice na koje se podaci odnose zapravo nema mogućnost odbijanja.

Tipičan primer je obrada podataka zaposlenih. Često se greškom traži pristanak, iako je obrada već zakonski utemeljena kroz Zakon o radu, odredbe o porezima ili osiguranju. U takvim slučajevima poslodavac treba jasno da identifikuje pravni osnov i informiše zaposlene, vodeći evidenciju koja precizira osnov za svaku svrhu obrade.

Drugi izazov je opoziv pristanka. Zakon omogućava da pristanak bude opozvan u svakom trenutku, ali to ne utiče na zakonitost obrade sprovedene pre opoziva. Ako rukovalac ne prekine obradu ili ne osigura pravni osnov nakon opoziva, dolazi do kršenja Zakona – bilo da se podaci obrađuju nezakonito ili bez informisanja lica o stvarnom pravnom osnovu obrade.

U cilju usklađenosti sa propisima, privredni subjekti bi trebalo da nastoje da dobiju pristanak samo kada je obrada van okvira zakonski ili ugovorno utemeljenog osnova, uz jasno informisanje zaposlenih ili klijenata o svrsi i načinu korišćenja njihovih podataka.

Posledice pogrešne kvalifikacije osnova

Pogrešan izbor pravnog osnova obrade podataka može imati ozbiljne posledice po privredni subjekt koji obrađuje podatke, uključujući:

Povredu načela minimizacije i određivanja svrhe – Pravni osnov definiše granice i svrhu obrade. Ako je kao osnov obrade označen pristanak, dok se u praksi koristi legitimni interes, postoji rizik od obrade većeg obima podataka nego što je zakonski dozvoljeno, čime se krše principi minimizacije i određivanja svrhe.

Povredu obaveze transparentnosti – Neadekvatno navođenje pravnog osnova znači da firma ne pruža jasne informacije o svrsi obrade i pravima lica čiji se podaci obrađuju.

Neadekvatnu procenu rizika i zaštitnih mera – Pogrešan pravni osnov vodi ka netačnoj proceni uticaja na zaštitu podataka i neadekvatnim merama zaštite. Na primer, uvođenje video-nadzora zasnovano na pristanku, a ne legitimnom interesu, stvara pravnu nesigurnost i zanemaruje procenu proporcionalnosti i odgovarajuće zaštitne mere.

Povećan teret dokazivanja – Kada je osnova obrade pristanak, rukovalac mora dokazati njegovu formalnu i sadržinsku validnost. U slučaju opoziva pristanka, dokazivanje zakonitosti obrade postaje dodatno komplikovano.

Reputacioni rizik i mogućnost novčanih kazni – Korišćenje pogrešnog pravnog osnova može narušiti ugled firme i dovesti do kažnjavanja. Poslovni partneri i klijenti mogu izgubiti poverenje, a zakonske odredbe predviđaju novčane kazne za privredne subjekte koji krše obaveze rukovaoca ili obrađivača.

Da zaključimo, oslanjanje isključivo na pristanak često stvara lažnu sigurnost i može dovesti do problema u pogledu transparentnosti, odgovornosti i zaštite prava zaposlenih i klijenata. Posvećivanjem pažnje izboru odgovarajućeg pravnog osnova, preduzeća mogu da obezbede da obrada podataka bude u skladu sa zakonom i da rizici budu svedeni na minimum, bez ugrožavanja poverenja i profesionalnog odnosa sa zaposlenima i partnerima.