Zabrana lažnih recenzija: usklađivanje sa Direktivom EU 2019/2161

Recenzije korisnika jesu jedan od najznačajnijih faktora poverenja između privrednih subjekata i potrošača, naročito u onlajn okruženju gde neposredan kontakt sa proizvodom ili uslugom ne postoji. Upravo zbog tog značaja, recenzije su postale i prostor za zloupotrebe, od naručenih pozitivnih komentara do potpunog izmišljanja iskustava korisnika. Prepoznajući ovaj problem, Evropska unija je kroz izmene propisa o nepoštenim poslovnim praksama postavila jasnije granice dozvoljenog ponašanja privrednih subjekata, a nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača ide u pravcu usklađivanja sa tim standardima.

Nova pravila i odgovornost učesnika na tržištu

Izmenama evropskog pravnog okvira jasno je stavljeno do znanja da se lažne i obmanjujuće recenzije više ne mogu tolerisati kao marketinške strategije. Privrednim subjektima je zabranjeno da predstavljaju recenzije kao autentična iskustva potrošača ukoliko nisu preduzeli razumne korake da provere njihovo poreklo. Time se odgovornost ne svodi samo na sadržaj recenzije, već i na način na koji je ona prikupljena i prikazana.

Važno je naglasiti da propisi ne nameću jedinstven model provere za sve. Mere koje se očekuju od učesnika na tržištu zavise od njihovog poslovnog modela, veličine i stepena rizika od zloupotreba. Velike onlajn platforme koje okupljaju veliki broj prodavaca i korisnika i kod kojih je rizik od organizovanih prevara veći, moraju primenjivati znatno strože mehanizme kontrole. Sa druge strane, manji subjekti koji objavljuju recenzije isključivo svojih stvarnih kupaca mogu primenjivati jednostavnije, ali i dalje efikasne postupke provere. (Izvor: Parliamentary question - E-001221/2024(ASW), European Parliament - Answer given by Mr Reynders on behalf of the European Commission, URL:

https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/E-9-2024-001221-ASW_EN.html).

Poseban akcenat stavljen je na zabranu aktivnog kreiranja lažnih recenzija, bilo da ih piše sam privredni subjekt ili angažuje treća lica. Takvo ponašanje se smatra nepoštenom poslovnom praksom, bez potrebe da se dodatno dokazuje šteta po potrošača. Odgovornost za sprovođenje ovih pravila leži na državama članicama, koje su dužne da obezbede efikasan nadzor i sankcije.

Zamislimo onlajn prodavnicu koja na svom sajtu prikazuje veliki broj pozitivnih recenzija za određeni proizvod, bez ikakve naznake ko ih je ostavio i da li su povezane sa stvarnom kupovinom. Iako privredni subjekt nije direktno pisao recenzije, sama činjenica da ih je prikazivao kao potrošačke, dovodi do zaključka da se radi o nepoštenoj poslovnoj praksi.

Ka većem poverenju na digitalnom tržištu

Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim propisima o zabrani lažnih recenzija predstavlja važan korak ka transparentnijem i poštenijem digitalnom tržištu. Cilj ovih promena nije da se privrednim subjektima oteža poslovanje, već da se obnovi i ojača poverenje potrošača u informacije koje svakodnevno koriste prilikom donošenja odluka o kupovini. U dugoročnom smislu, privredni subjekti koji ulažu u transparentnost ne samo da ispunjavaju zakonske obaveze, već grade i održiv odnos sa svojim korisnicima, što je temelj svake uspešne tržišne utakmice.